Успон на Цинцар

Цинцар планина налази се у југозападном дијелу БиХ, са својим највишим и исоименим врхом који је висок 2006. мнв. Налази се између Купрешког и Гламочког поља и својом позицијом нуди одличне погледе на планинске масиве Динаре, Биоково, Враницу, Камешницу, Чврсницу и друге. Оно по чему је можда и најпознатија ова планина су крда дивљих коња, који су доласком савремене механизације одбачени од људи и препуштени слободи. На почетку тек неколико коња, годинама како одбацивањем од људи тако и својој слободној репродукцији број коња се повећавао и по задњој процјени износио је чак око 700 што ово ливањско подручје чини једним од најгушће насељених на свијету.

С обзиром да смо раније ријетко шта походили у овом подручју одлучили смо се да искористимо викенд и у 2 дана испењемо врхове Цинцар и Коњ у масиву Камешнице. Нашом најавом да заједно ноћимо у планинарском дому Крузи негодовали су планинари из “Самита“из Бања Луке желећи да буду сами у дому, мјењамо план и одлучујемо се за једнодневну активност. Нисмо жељели ни са ким непријатне ситуације и циљ нам је превасходно уживање у природи.

С главне асфалтне цесте одвојили смо се десно ка дому одакле води макадамски пут дуг 11 км који највише личи на неку калдрму. Иако не тако дуг возили смо се ипак више од сат времена јер је јако нераван током којег смо на 2 мјеста видјели и отпале дијелове аутомобила. Доласком код дома распремамо се и започињемо наше двочасовно пјешачење ка врху ове веома лијепе планине. Прва дионица стазе с благим успоном води преко пространих пашњака преко којих често смо сретали крда коња како уживају у својој слободи. У другом дијелу стазе сконцетрисан је готово па цјелокупан успон. Након 5км хода и укупне висинке разлике од око 750 метара излазимо на заравњати врх висок 2006 мнв. Благ, али хладан вјетар нам и не оставља велике могућности за неки дужи боравак на врху како смо то научили од раније на претходним турама, тако да обављамо фотографисање и са краћим задржавањем се враћамо назад. Бацили смо погледе на планинске масиве који се налазе у Хрватској (Биоково, Динара, Мосор…) које ћемо пењати у наредном периоду. У повратку срели смо дјевојку која се зове Бојана и долази из Македоније. Донекле дезорјентисана јер је изгубила стазу прикључује се нашој групи и са нама се враћа све до Ливна гдје смо је одвезли до њеног аутомобила. Повратак планирамо преко Бушког језера те даље преко Рамског језера гдје смо имали лијепе погледе уз залазак сунца.