Први древни остаци о насељености подручја општине Фоча датирају још из бронзаног доба (2200. до 750/700 п.н.е.). Након тога ово подручје насељавали су Илири које су покорили римљани у илирско-римском рату 35-33 године прије нове ере. Илири су се задржали све до краја шестог вијека, до доласка Словена. Крајем 12. вијека овим подручјем владали су Косаче гдје подижу своја средњовјековна утврђења. Стаза древних људи управо повезује сва ова културно-историјска и природна наслијеђа.
Стаза је дуга је 8 километра и спаја 4 спелеолошка објекта, град Херцег Стјепана и врх Кулина висок 830 метара надморске висине. Сва 4 спелеолошка објекта чине пећине природних и културних вриједности.
Пећина Ледењача: састоји се од главног и два споредна канала чија је укупна дужина 257 метара. Припада сувим пећинама. Оно што ову пећину издваја јесу цртежи уклесани испред њеног самог улазу који према археолошким истраживањима потичу из бронзаног доба (2200 п.н.е.-1600 п.н.е.). Сконцетрисани су на 3 паноа с јужне и сјеверне стране. Рађени су техником пунктирања и гравирања линија. Постоје разна тумачења о значењу цртежа, а једно од њих је да облици указују на људе и да говоре о неком хладнијем периоду. Током зиме у првом дијелу пећине формирају се ледени пећински накити разних врста форми као што су ледени сталактити, сталагмити, стубови, саливи и завјесе. Станиште је веома ријетке и угрожене врсте слијепих мишева који су до сад пронађени само на пар локација у Босни и Херцеговини рода Barbastela barbastellus. Такође, у Ледењачи је пронађена и нова врста за науку пећинске фауне Apholeuonus nudus ledenjacensis. Због свог природног и културно-историјског значаја проглашена је Спомеником природе 3. категорије.
Пећина Топлица: припада једноставним спелеолошким објектима чија укупна дужина канала износи 809 метара. Хидролошки предстваља неактиван објекат. Станише је слијепих мишева из 3 рода, Rhinolophus hipposideros, Rhinolophus ferrumequinum и једне велике колоније Minopterus schreibersii. За обилазак пећине Топлица неопходна је техничка опрема као и водич. За више информација контактирајте нас.
Пећина Мала кутлача: смјештена је високо у стијенама кањона ријеке Бистрице. Прије свега, пећина има велики природни значај због богатства пећинским накитом који се простире од самог улаза дуж цијеле пећине. Од пећинског накита могу се виђети разне форме сталактита, сталагмита, стубова, салива, драперије, коралоиди те бигрене каде. Специфичност ове пећине огледа се и у њеном приступном дијелу дужине 150 метара гдје смо због велике експонираности терена направили ткз. челични пут који омогућава безбједан, а истовремено и адреналински прилаз пећини. Укупна дужина канала је 503 метра и за обилазак ове пећине неопходан је водич те кориштење техничке опреме. Станиште је колоније слијепих мишева рода Rhinolophus hipposideros.
Пећина Тамница: припада малим и сувим пећинама естетски привлачна за све њене посјетиоце јер садржи одређене форме пећинског накита. Налази се у непосредној близини град Херцег Стјепана и за вријеме Косача служила је као затвор одакле и потиче њено име.
Град Херцег Стјепана Вукчић Косаче: моћна породица Косача имала је више градова у кањону Бистрице и њене притоке Говзе на подручју данашње општине Фоча. На врху Кулина откривени су темељи четири полукружне куле, истакнуте стијене над провалијом мјестимично су повезане зидовима, а видљиви су и трагови двије веће правоугаоне грађевине и остаци цистерне. Град је вјероватно изграђен у првој половини 15. вијека и имао је функцију да контролише саобраћај и брине о безбједности на том путном правцу који је повезивао Жупу Говзу са дринским друмом на ушћу Бистрице у Дрину. Према казивању стручњака то би могло да се ради о раније познатим градовима Жупе Бистрица – Остружница или Бистрички град.
Са врха Кулина пружају се савршени погледи на кањон ријеке Бистрице као и околне планинске масиве као што су Трескавица, дио Јахорине, Љубишња, Маглић и др.
Реализацију пројекта су подржали: Министарство трговине и туризма Републике Српске, Шумско газдинство “Маглић“ и Општина Фоча.
Опис стазе:
Назив стазе: Трагом древних људи
Мјесто: Плато кањона ријеке Бистрице
Почетак стазе: Будањ село
Завршетак стазе: Кулина 830 мнв
Дужина стазе и вријеме кретања: 8 км
Висинска разлика: 670 м
Маркација: Одлично маркирана стаза
Извори воде: Нема
Сигнал за мобилни телефон: Да
Склоништа: Не
Тежина: Лака тура
Стаза снимљена: Гармин 64