bssr +387 65 345 286 kontakt@vucjastopa.com

Login

Sign Up

After creating an account, you'll be able to track your payment status, track the confirmation and you can also rate the tour after you finished the tour.
Username*
Password*
Confirm Password*
First Name*
Last Name*
Birth Date*
Email*
Phone*
Country*
* Creating an account means you're okay with our Terms of Service and Privacy Statement.
Please agree to all the terms and conditions before proceeding to the next step

Already a member?

Login
+387 65 345 286 kontakt@vucjastopa.com
bssr

Login

Sign Up

After creating an account, you'll be able to track your payment status, track the confirmation and you can also rate the tour after you finished the tour.
Username*
Password*
Confirm Password*
First Name*
Last Name*
Birth Date*
Email*
Phone*
Country*
* Creating an account means you're okay with our Terms of Service and Privacy Statement.
Please agree to all the terms and conditions before proceeding to the next step

Already a member?

Login

Експедиција Алпи 2018

grand paradiso mountain climbing

Након успјешно изведене Експедиције Алпи 2017 током које смо успјели да се испењемо на највисочији врх Алпа Мон Блан висок 4810 метара, већ за 2018. годину планирали смо нову експедицију са новим врховима. Петочлана екипа из претходне године остала је непромјењена и за нове изазове, а чинили су је Владимир Смрекић, Миланко Вуковић, Игор Рашевић, Владимир Кулић и Огњен Матовић. За нову еккспедицију одредили смо да испењемо Гран Парадисо висок 4061 мнв, Бреитхорн висок 4164 мнв, те технички један од најтежих врхова Алпа, Маттерхорн, висок 4478 мнв. С обзиром да смо са све већим нестрпљењем чекали нову експедицију, тако смо у више наврата помјерали датум поласка, те одредили 1. јули за полазак из Фоче. Поучени искуством из претходне године, организовање Експедиције Алпи 2018 нам је било много лакше. Дошао је и тај дан, кренули смо из Фоче. Пут дуг 1300 километара расподијели смо на 2 дијела, тако да смо први дан путовали до Словеније, и преноћили у Љубљани. Следећег дана након кратког обиласка Љубљане и куповине опреме које никад доста, крећемо ка Аости, тачније мјесту Понт предвиђеном за камповање и почетне тачке за успон на Гран Парадисо. Трећи дан, након паковања неопходне опреме кренули смо на успон до планинарског дома Виторио Емануел. Овај дом назив је добио по првом краљу Италије Виторио Емануелу ИИ. Током успона могли смо да видимо начин на који у Италији гледају на природу, стаза ка дому је уређена, често олакшана степеницама, све је врло чисто, а могли смо да сретнемо планинаре различите старосне доби. Нарочито ме одушевила млађа популација, што је код нас ријеткост да се може виђети. Пошто смо раније дошли до планинарског дома који смо већ раније резервисали, распаковали смо се и прошетали до оближњих врхова. Временска прогноза тих дана била је готово идентична, пријеподне ведро, послијеподне навлачили су се облаци да би у вечерњим сатима падала киша.

Прилазак врху

Имајући то у виду, одлучили смо да следећег дана устанемо у 2х у ноћ, спремимо се и кренемо са успоном на сами врх. Кретали смо се лакшим темпом због подизања надморске висине и прилагођавања нашег тијела разријеђенијем ваздуху. Након 6х хода без већих проблема излазимо на сами врх, гђе нас је дочекала чувена Мадона која је подигнута на највишој тачки ове планине.

С обзиром на отежан приступ самом врху, самим тим и споријој циркулацији планинара, владала је гужва. Ипак успјевамо да се сликамо са свим рекламним материјалима наших спонзора, те за разлику од осталих планинара правимо абзајл са врха да би избјегли гужву и чекање. Истог дана сишли смо до кампинг мјеста Понт и ноћимо.

Након успјешно испетог врха Гран Парадисо, пребацили смо се до италијаснког градића Ћервињо, које је смјештено у подножју планина Матерхорна и Брајтхорна. Дан смо искористили за смјештај, одмор, те дегустацију италијанских пива. За мене, пиво са укусом меда је број 1. Шестог дана одлазимо до куће водича да се распитамо за услове пењања на Матерхорн, планину коју са разлогом зову планина смрти или мајка рогова.

Матерхорн поглед из Цермата

Само до 1995. Године, ова планина однијела је преко 500 живота. Према њиховим временским прогнозама које су се касније испоставиле као тачне за следећа 3 дана предвиђали су лијепо вријеме, са послеподневним вјетровитим стањем и умјереним наоблачењем. Али и поред тога су нас савјетовали да не крећемо на успон на Матерхорн, јер се на планини налази превелика количина снијега и да није право вријеме за успон. У претходна 3 дана погинуло је 5 особа, те њихови водичи нису ишли на успон. Ипак од планиране екипе од нас троје, након разговора у кући водича одлучујемо ипак да кренемо на успон Игор Рашевић и ја. Постојала је опција да се успон изврши швајцарском страном која је доста лакша, ал за нас и доста скупља. Истог дана након паковања опреме стижемо до планинарског дома Абрузи. Смјештај у дому је више него одличан. Следећег дана у 7х ујутру крећемо са намјером да изађемо до плаинарског дома Карел. Из куће водича нам нису предвиђали да ћемо успјети да савладамо прелаз Цолле дел Леоне. Ипак, уз обазрив прелазак пролазимо овај опасни дио и долазимо до стијена изнад којих је смјештен дом Карел. Уз снијежни покривач, приступ дому није био једноставан. Постепеним испењавањем стијена, успјевамо да изађемо до планинарског дома. Дом је добио назив по планинарском водичу Јеан Антоине Царрелу, који је погинуо на Матерхорну у својој 25 години живота. Били смо пресрећни, разговарамо између себе да је и ово велики успјех вјерујући у себе да можемо на врх. Након пар сати одмора, нашу срећу успјели су да поремете група словака који су ђеловали поприлично спремни и враћали се са врха. У разговору са њима рекли су нам да они нису успјели да се испењу јер је на планини превелики снијег и да је врло ризично, те су одлучили да одустану. Устајемо у 2х у ноћ, брзо се пакујемо и крећемо на успон под батеријским лампама. Испењавали смо један по један дио стијене те коначно излазимо на најопасни дио Тyндалл, гребен који је однио бројне животе и који је вратио групу словака назад. Уз постепено осигуравање, мало по мало прелазимо и ову препреку и долазимо у подножје самог врха. Остало је још око 500 метара стијене да испењемо. Стизао нас је умор, ал жеља је много већа, не одустајемо.

Детаљ с успона

Још мало и остварили смо сан сваког алпинисте, врх је све ближи. На самом изласку на врх вјетар је постајао све јачи, самим тим и субјективни осјећај. Јак вјетар онемогућио је спасилачке хеликоптере да лете, те остали смо препуштени сами себи. И коначно, у 17х уз велике напоре коначно излазимо на врх и живимо наш сан. Самим гребеном одолијевамо ударима вјетра и успјевамо се спустити до крста.

Врх Матерхорна

Због хладноће мобилним телефоном успјевамо направити само један селфи да би се потом сам угасио. Ипак го про камере су издржале мало дуже, те су успјеле да сниме 10 минута наших незаборавних тренутака. С обзиром да је швајцарска страна доста лакша, одлучујемо да се вратимо том стазом, те качимо се за крст и правимо абзајл. Јак вјетар нас је континуирано пратио и максимално успоравао. Мало, по мало, абзајлом напредујемо и све смо ближи склоништу у којем смо планирали да проведемо ноћ. У 2х у ноћ коначно долазимо до склоништа које се налази на 4000 мнв, распремамо се од напорног дана и покушавамо заспати борећи се са хладноћом. Након неколико сати покушаја да заспимо, устајемо и спуштамо се ка Цермату, гђе нас је сачекао остатак екипе који је дан раније успјешно испео такође врх у Швајцарској Бреитхорн, те заједно крећемо за Берн код нашег пријатеља Славише Петковића Ћавета који нас је више него домаћински дочекао и примио у госте. Следећег дана, наш пријатељ Славиша нас је упознао са љепотама Берна, те омугућио нам да испробамо све швајцарске специјалитете међу којима су и чувени швајцарски сиреви. Затим слиједи повратак у реалност и крећемо пут наше државе гђе су нас чекале наше редовне активности. За успон на Матерхорн спремали смо се током цијеле године држећи у тајности од наших најближих, да би смо их поштедили додатних брига. Матерхорн нам је донио једно ново и незаборавно искуство. Надам се поновном сусрету са овим горостасом, можда неком другом стазом.

Текст: Огњен Матовић

Leave a Reply