Волујак је планина у граничном подручју Босне и Херцеговине и Црне Горе. Југозападни је дио планинског масива Маглић-Волујак-Биоч, смјештеног између ријека Сутјеске, Дрине, Пиве и Врбнице. Сјеверозападна страна Волујака стрмо се спушта према Сутјесци и с обронцима Зеленгоре (Товарница) на супротној страни прави најатрактивнији дио кањона ове ријеке (кланац Вратар).
Волујак спада у онај низ високих и гломазних динарских планина, које народ назива површи или вршине, чиме означава просторе који сасвим надвисују своју околинину. Те високе планине су сачувале вјеначни карактер само у томе што се нижу једна за другом, али у морфолошком смислу посматране појединачно немају облик вијенца.
Ширина масива Волујак износи око 7 км. На тој ширини могу се издвојити и 3 гребена који се спуштају у степеницама од југа према сјеверу и Сушком потоку.
Највиши и главни гребен Волујака почиње на југу од Власиље (2336 мнв), Коцијан кук (2126 мнв), Студенац (2294 мнв), Широко точило (2297 мнв), Превија (2273 мнв) и Бадањ (2242 мнв). Ширина између ових врхова износи од 1000 до 1500 метара и изгледа као висораван, која се назива Равни Волујак.
Други гребен према сјеверу пружа се упоредо са наведеним главним од Станине греде (2020 мнв) преко Столца (1985 мнв) и Ђевојке (1928 мнв). То су дубоко урезане увале са много рушевног материјала од стрмих страна гребена, прекривене пространим снијежницама, који подсјећају на глечерске циркове Алпа.
Трећи гребен Волујака према сјеверу почиње на 1857 мнв, преко Ките (1640 мнв) до Јелове стазе (1623 мнв).
Планину Волујак с Маглићем и Биочем Јован Цвијић често назива “Волујачко-биочка маса“и у више наврата напомиње да је народ још увијек рачуна као Волујак, а да су Маглић, Велики и Мали Биоч (сада Витлови) само врхови Волујака. У то вријеме Трновачко језеро се звало Волујачко језеро. Цвијић сматра да ово представља једну планину са широком билима налик висоравни нарочито у југоисточним дијеловима на којој доминира главни вијенац Волујака од Сутјеске до Смрековачке долине.
У наставку текста можете пронаћи више информација о стазама и самим врховима планине Волујак кроз наше планинарске активности.
Столац 1985 мнв
Столац чини дио другог гребена масива Волујак који се пружа упоредо с главним гребеном. Врх који планинари ријетко посјећују пружа фасцинатне погледе на окомите стијене планине Волујак као и друга пространства Националног парка Сутјеска.
Да би се дошло до почетне тачке пјешачења у мјесту Суха потребно се одвојити лијево с цесте Тјентиште-Гацко и наставити даље макадамским путем. Макадамски пут није у добром стању и не препоручујемо кретање “малим возилима“. На 6,5-ом километру одвајате се десно ка Сушичком потоку и непосредно уз поток остављате возило. Даље се крећете шумским путем све до долине Вратнице. Постоји маркација која је стара и неопходно је обновити. Од Вратница ка Тихољици и даље ка Столцу стаза као и да не постоји те је због сигурног планинарења најбоље користити се ГПС уређајем, а стазу можете преузети на линку испод текста. Сам врх Столца је експониран и препоручујемо додатно осигурање.
Извјештај и фотографије с нашег успона у зимским условима можете погледати у наслову Трагом медвједа до врха Столац.
Opis:
Naziv staze: Stolac
Planina: Volujak
Početak staze: Sušički potok
Završetak staze: Vrh Stolac
Dužina staze i vrijeme kretanja: 7,1 km; 3h 30 min
Visinska razlika: 976 mnv
Markacija: Do doline Vratnice vrlo slaba, dalje do Stolca kao da i ne postoji.
Izvori vode: Od Sušičkog potoka do vrha nema izvora
Signal za mobilni telefon: Samo kod vrha Stolac
Skloništa: Ne
Težina: Kondiciono 6/10; Tehnički:7/10
Staza snimljena: Garmin 64
Napomena: Staza je snimana u zimskom periodu te je početna tačka prikazana prije uslijed nemogućnosti prolaza vozilom zbog lavina. Početna tačka u ljetnom periodu je mjesto skretanja s ceste koje se vidi na mapi.
Preuzmite GPS stazu ispod:
https://www.vucjastopa.com/wp-content/uploads/GPS staze/VOLUJAK-STOLAC.gpx