Љубишња планина

О самом називу планине Љубишња постоје двије легенде. Прва каже да се због своје природне љепоте, положаја и приступачности планина некада звала“ ЛЕПОВИЈА“. Име „Љуби-сна“ а касније „Љубишња“ добила је у вријеме Херцег Стјепана који није могао да одоли љепоти своје будуће снахе коју су преко планине водили његовом сину Владиславу.Тако нареди сватовима да заноће на планини и исту вече обљуби снаху.Легенда каже да је због обљубе љепотице која је била њему намијењена Владислав касније и заратовао са својим оцем. Син је, чувши шта се десило, кренуо са војском на оца, али овај је окренуо потковице коњима наопачке и тако заварао сина и побегао. Стјепан Вукчић Косача у народу познатији као Херцег Стјепан(1404-1466) женио се три пута. Прва жена била је Јелена, зетска принцеза из куће Балшића. Имао је петеро ђеце – Катарину Краљицу Босне, Стјепана, Владислава, Влатка и Мару. Његов син Стјепан Херцеговић је у 20. години примио ислам и постао велики Ахмед паша Херцеговић.Године 1448. приклонио се Османлијама и српском деспоту Ђурађу Бранковићу у нападу на босанског краља и прогласио се херцегом. У току трећег брака, са баварском принцезом Цецилие у коресподенцији је користио њемачку транслитерацију његове титуле Војвода – Херцег (што је, у народном језику, евалуирало у ‘Херцег’).Територије под његовом влашћу, од тада су познате под именом херцештво, од Св. Саве Херцеговина. Друга легенда пак каже да је име добила по љубичастој боји, коју има црногорична шума приликом заласка сунца.

Њено подножје је обрасло црногоричном шумом, а сами врх је углавном прекривен густом клеком, док је јужна падина само мјестимично обрасла клековином и ријетком шумом.Ту се налазе лијепи пашњаци који се спуштају у зараван Коњско поље. Са друге стране Коњског поља доминира планина Радовина, са врхом Велика Радовина 1992 мнв. Љубишња је богата шумама, пашњацима, изворима питке воде и зато је врло перспективна за развој сточарства. Једна пјесма каже да има 77, а друга прича да Љубишња има извора, по један за сваки дан у години.

Љубишња је планина која се налази на самој граници Босне и Херцеговине и Црне горе. Граница пролази тачно преко њеног врха, Дерњачишта са висином од 2238 метара. Нешто сјеверније на другој страни гребена се налази Мала Љубишња 2073 мнв. Осим ова два постоје и други обиљежени врхови, који се углавном налазе у Црној Гори.

Постоји дилема око тога да ли врхови Дерњачишта и Мала Љубишња припадају Босни и Херцеговини. По многим интернетским картама као што је Гоогле Мапс не припадају и налазе се стотињак метара од границе на територији Црне горе. Међутим на топографској карти Геодетског института Сарајево граница пролази тачно преко Дерњачишта, а Мала Љубишња је у БиХ. Што се тиче њеног географског положаја највиши гребен је усмјерен од сјеверозапада ка југоистоку и налази се између ријека Таре и Ћехотине. Како се налази на самој граници видик с Љубишње пружа се на планине Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије. Виде се Јахорина, Трескавица, Зеленгора, Маглић, Биоч, Дурмитор, Морачке планине, Бјеласица, Златар, Златибор и многе друге.

Међутим, то није једино благо које крије планина Љубишња!

Посебну атракцију представља ријека Драга, која извире испод Љубишње, и која се након десетак километара тока, кроз невјероватни кањон улива у Тару. Кањон Драге је код мјеста Тијесно, како му и име каже, широк само десетак, а дубок преко 600 метара. Управо га та карактеристика чини најдубљим кањоном у Европи, послије надалеко познатог кањона Таре.

Више фотографија с нашег успона на Љубишњуи Радовину можте погледати у нашој галерији.

Љубишња је удаљена од Фоче 48 км, док од Пљеваља око 50-ак километара. Из оба мјеста путеви су макадамски и нису баш најбољи. Ипак уколико вам није ауто превише ниско уз опрезну вожњу можете доћи до Коњског поља одакле и креће стаза за успон.

Приступ Коњском пољу из правца Фоче:
Кренете путем од Фоче преко мјесне заједнице Драгочава и даље према селу Челебићи. Даље се наставља према селу Мештревац. Прије Мештревца на великој десној кривини (која води ка Мештревцу) настави се право у правцу Коњског поља. Након пар километара с десне стране има путоказ којим се одвајате десно за Коњско поље. Идете право све до изласка на простране пашњаке Коњског поља. Детаљније упуте погледајте испод:

Staza za uspon na vrh Dernečište kreće od katuna s lijeve strane puta kojim ste došli svojim autom. Staza nije najbolje markirana i vrlo je rijetka markacija. Ipak to vam neće predstavljati problem za uspon do vrha s obzirom da je ovaj dio Ljubišnje vrlo pregledan i bez visokog rastinja. Detaljnije o samom usponu pogledajte ispod: