Милан Радовић

Рођен у Плужинама. Бавио се спортом, најприје фудбалом и атлетиком (дуге пруге), а потом планинарењем. У својој планинарској каријери био члан више планинарских клубова у земљи и иностранству. У ПСК „Комови“ је обављао дужност члана Управног одбора и Тим лидера за високогорство и алпинизам, за које вријеме је овај клуб постигао најзначајније резултате. Један је од оснивача Планинарског клуба „Високогорци Црне Горе“. Начелник је Комисије за планинарство, алпинизам и експедиције Планинарског савеза Црне Горе.

Водио више десетина планинарских акција у земљи и иностранству. Попео у зимским и љетњим условима све значајније црногорске и врхове у региону. Заједно са клупским колегама попео првенствени зимски смјер на Маја & Језерцес (2694 м.) у Албанији. Као члан клупских и међународних експедиција попео је неке од највиших европских и свјетских врхова. Заједно са Драганом Булатовићем извео је 2008. године први успјешан успон црногорских алпиниста на врх преко осам хиљада метара, Манаслу 8163 м/нм у Хималајима. Написао велики број текстова из области планинарења у дневним и периодичним листовима. Члан уређивачког колегијума листа „Реноме“ у којима објављује путописе са планинарских похода и текстове о природним љепотама Црне Горе. Члан редакције “Планинарских новина” које издаје Планинарски савез Црне Горе. Објавио је запажену књигу „Небеске ноте“ о успонима на Алпе, Кавказ, Анде и Хималаје која је промовисана широм Балкана. Рекреативно се бави слободним пењањем, кањонингом и спелеологијом. Бави се планинским и уличним трчањем. Трчи ултра траил дионице, као и маратонске дисциплине. Један је од аутора Програма и Испитног каталога за стицање националне стручне квалификације „Планински водич“. Испитивач у Испитном центру Црне Горе у процесу стицања стручне квалификације Планински водич из предметних области: Правне, социолошке и етичке основе вођења у планини и Планинар био-психо-социјално биће. Одржао је низ предавања и мотивационих говора.

Добитник је повеље „Подвиг године“ Општине Даниловград за 2009. годину. Добитник је Повеље, највишег признања Планинарског савеза Црне Горе за изузетне спортске резултате и допринос развоју планинарства.

Најзначајнији резултати:

• 2003. Олимп ( Митикас 2917 м.) у Грчкој;
• 2005. Алпи (Мон Блан 4810 м.), Француска – највиши врх Западне Европе:
• 2006. Јулијске Алпе (Триглав 2864 м. и Шкрлатица 2740 м.) у Словенији; Шар планина (Титов врх 2747 м.) у Македонији;
• 2007. Јулијске Алпе (Триглав 2864 м., Мангарт 2649 м. и Јаловец 2645 м.);
• 2008. Анди (Аконкагва 6962 м.), Аргентина, највиши врх јужне и западне хемисфере;
• 2008. Хималаји (Манаслу (8163 м.), Непал, један од четири најтежа хималајска врха;
• 2009. Кавказ (Елбрус 5642 м.), највиши врх Европе;
• 2010. Алпи (Мон Блан 4810м, Француска – највиши врх Западне Европе; Гран Парадисо 4061м, – највиши врх Италије; Гросглоцкнер 3798 м, – највиши врх Аустрије; Јаловец 2654 м, најатрактивнији врх Јулијских Алпа);
• 2011. Алпи (Гран Парадисо 4061 мнв, – највиши врх Италије; Мон Блан-висинска тачка Валлот 4300 мнв);
• 2012. Денали (6194 м), највиши врх Сјеверне Америке;
• 2013. Алпи (Бреитхорн 4164 м; Гран Парадисо 4061 м; Мон Блан 4810 м), ; Олимп (Митикас 2917 м.);
• 2014. Алпи (Бреитхорн 4164 м; Гран Парадисо 4061 м; Мон Блан 4810 м; Гросглоцкнер 3798 м; Мангарт 2649 м.), Олимп (Митикас 2917 м.);
• 2015. Ленин Пеак (Памир) 7134 м;
• 2017. Бреитхорн 4164 м; Гран Парадисо 4061 м; Мон Блан 4810 м;
• 2018. Западни Елбрус (5642м)-највиши врх Европе, Источни Елбрус 5621 м;

2019. Кхан Тангри, 7010м, масив Тјан Шен, Киргистан