Организација

Како је настало Планинарско-спелеолошко друштво Вучја стопа?

Једним дијелом, Фоча, како се налази у непосредној близини најљепших планинских масива у Босни и Херцеговини, док другим дијелом препознатљива и по самој активности младих који у њој живе увијек је обиловала младим планинарима. Прије 5 година, окупила се група младића и ђевојака, с истим циљем, заједничком дружењу и уживању у природним љепотама. Неки од њих иако млади, имали су завидно искуство у планинарењу и спелеологији, такође прошли кроз дате школе планинарења и спелеологије. Након извјесног времена заједничког дружења, одлучили су да прошире своје друштво, те долазе на идеју да правно региструју планинарско-спелеолошко друштво. С обзиром да се радило о групи младих који нису имали своје запослење, жеље је било за оснивањем удружења, ал новца није. Упућивани су захтјеви општини Фочи, локалним привредницима да подрже ову заједничку идеју, ал одговора није било.

Иако, тад не познавајући ту групу љубитеља окупљену заједничком идејом, све оно што нису препознали локални предузетници и званичници наше општине, препознао је човјек из Сарајева, велики љубитељ природе, научник из области спелеологије др Јасминко Мулаомеровић. Чувши за проблем, без размишљања је рекао да овој групи младих треба дати шансу, и понудио се да финансира све што је потребно да се удружење правно организује. Јасминко не да је само финансирао оснивање удружења, већ је био константна подршка у његовом раду и развоју све до данас. Тако, 28. новембра 2013. године, основано је Планинарско-спелеолошко друштво Вучја стопа.

По самом оснивању, удружење је почело да ђелује и да окупља све већи број младих. Обзиром да је окупљало поједине искусне чланове из спелеологије и планинарења, већ прве године започета су прва спелеолошка истраживања на подручју општине Фоча. Наредне године, организована је и прва међународна спелеолошка експедиција на подручју општине Фоча у којој су учествовали поред спелеолога из БиХ, спелеолози из Србије и Француске. Док су спелеолози радили на истраживању пећинских канала, биоспелеолози су вриједно тражили пећинске животиње. Прва спелеолошка експедиција забиљежила је велике резултате, гђе је поред бројних нових спелеолошких објеката пронађено 5 врста пећинске фауне нове за науку. Прва успјешна експедиција била је само повод за наставак даљих спелеолошких истраживање, те поред редовних спелеолошких истраживања настављено је са организовањем спелео експедиција, међу којима је и једна врло захтјевна спелеоронилачка експедиција у сарадњи са спелеорониоцима из Србије, члановима ронилачког клуба ’’Тритон’’ из Београда и друштва истраживача ’’Владимир Мандић Манда’’. Спелеолошка истраживања биће и даље настављена и радићемо још на њиховом интензивнијем организовању.
Упоредо са спелеолошким истраживањима, организоване су и планинарске те пењачке активности. Током прве двије године постојања учесталим организовањем планинарских активности, испети су бројни планински врхови у нашем региону. Тако, прије 3 године организован је поход на највиши врх Јулијских Алпа и бивше Југославије, Триглав висок 2864 мнв. Овај поход био је само увертира за организовање Експедиције Алпи 2017. у којој су успјешно испета два врха Алпа, Брајтхорн висок 4164 мнв, те Мон Блан, највиши врх Алпа висок 4810 мнв. Ово је била прва експедиција на Алпе неке организације из Фоче и по први пут се застава Фоче завијорила на највишем врху Алпа, Мон Блану. Након ове експедиције, жеље не могу бити мање, већ све веће. Тако, у току ове године организовали смо нашу другу експедицију на Алпе, са задатком да испењемо један од највиших врхова Италије Гран Парадизо висок 4061 мнв те последњи испењани врх Алпа, сан сваког Алпинисте, Матерхорн, ког са разлогом зову планина смрти. Својим марљивим спремањем за нове изазове од којих посебно издвајамо зимски успон на Маглић алпинистичким смјером, чланови Вучје стопе успјели су и у овој експедицији оно што су замислили те испели поменуте врхове и тако се уврстили међу само пар организација из БиХ које су успјешно организовале поход на Матерхорн. Посебну тежину овај успјешан подоухват даје да је изведен тежом стазом, са италијанске стране. Следећих година је настављено истим темпом, испети су бројни врхови Алпа од којих бисмо још издвојили највиши врх Аустрије Гросглокнер један од тежих врхова Алпа у техничком смислу као и најатрактивнији врх Јулијских Алпа, Јаловец.
Током 5 година постојања друштва, организоване су школе спелеологије и планинарења, путем којих је извршен и подмладак удружења те постало богатије својим најмлађим члановима. Четири члана друштва успјешно су прошла кањонинг обуку вођену од стране инструктора из Аустрије и Словеније. Кањонинг је један од новијих спортова у свијету и у Босни и Херцеговини укупно је 10-ак људи прошло обуку.